Nakon nešto manje od dvije godine ponovo se pojavila priča oko Superlige u fudbalu, a sada su predstavnici te ideje izašli sa deset tačaka u njihovom planu.
Sigurno je da će opet biti dosta onih koji su protiv toga, čeka se nova reakcije Evropske fudbalske asocijacije i kakve bi moguće kazne bile za one koji bi tu pristali da učestvuju.
Deset tačaka Superliginog novog plana su sljedeće:
- Otvorena takmičenja zasnovana na sportskim zaslugama: Evropska fudbalska liga trebalo bi da bude otvoreno takmičenje, sa nekoliko divizija, koje čine između 60 i 80 timova. I to omogućava održivu raspodijelu prihoda duž fudbalske piramide. Učešće svake sezone treba da bude zasnovano na sportskim zaslugama, bez stalnih članova. Sistem kvalifikacija treba da bude otvoren, zasnovan na učinku na nacionalnim takmičenjima, čime bi se omogućio pristup takmičenju svim klubovima uz održavanje takmičarske dinamike na nacionalnom nivou.
2. Nacionalna takmičenja osnove fudbala: Klubovi koji učestvuju treba da ostanu posvećeni svojim nacionalnim takmičenjima i turnirima, kao što su i danas. U isto vrijeme, mora se riješiti kritična potreba da se ojačaju i postanu konkurentniji nacionalni turniri širom kontinenta. Evropska takmičenja treba da igraju ključnu ulogu u postizanju ovog cilja, generišući i ubacujući dodatne resurse u cijeli sistem.
3. Poboljšati konkurentnost stabilnim i održivim resursima: Poboljšanje konkurentnosti evropskih klubova zahtijeva veću raspodijelu finansijskih sredstava za cijelu piramidu i pravila finansijske održivosti koja se rigorozno primijenjuju. Klubovima je potrebna veća stabilnost i vidljivost svojih godišnjih prihoda da bi bili u stanju da preuzmu dugoročne obaveze, kako sa svojim igračima, tako i sa razvojem infrastrukture. Bolji i atraktivniji evropski format takmičenja generisao bi dodatna sredstva, a nema sumnje da bi se finansijska stabilnost klubova znatno povećala kada bi im se garantovalo minimalno 14 evropskih utakmica po sezoni.
4. Zdravlje igrača mora biti u centru našeg sporta: Zdravlje igrača bi trebalo da bude suštinski faktor u određivanju broja utakmica koje se moraju odigrati svake godine. Broj takmiačrskih dana evropskog takmičenja ne bi trebalo da se povećava u odnosu na planirani u aktuelnim kalendarima. Udruženja fudbalera bi trebalo da se više angažuju oko sigurnosti zdravlja igrača, a socijalni dijalog bi trebalo promovisati u EU. Od ključne je važnosti da treća lica ne mogu primorati evropske klubove i njihove igrače da učestvuju u novim takmičenjima ili proširenim rasporedima trenutnih turnira.
5. Takmičenja kojima upravljaju klubovi sa transparentnim i strogo sprovodenim pravilima finansijske održivosti: Evropskim klupskim takmičenjima treba da upravljaju klubovi, kao što je slučaj na nacionalnom nivou, a ne treća lica koja imaju koristi od sistema bez ikakvog rizika. Njegova upravljačka struktura mora biti u potpunosti usklađena sa propisima EU. Evropski fudbal mora biti održiv i, za to, klupska potrošnja treba da se zasniva isključivo na resursima koje su klubovi sposobni da generišu, a ne na kapitalnim injekcijama trećih strana koje narušavaju konkurenciju. Pravila finansijske održivosti moraju da ograniče klupsku potrošnju na plate igrača i transfere na fiksni procenat njihovog godišnjeg prihoda, sa posebnim propisima prilagođenim manjim klubovima i prelaznom periodu.
6. Najbolje fudbalsko takmičenje na svijetu: Cilj mora biti da se razvije evropsko fudbalsko takmičenje koje će postati najuzbudljiviji sportski događaj na svijetu. Evropski navijači zaslužuju najbolje utakmice i najbolje iskustvo. Takođe je od ključne važnosti da mlađe generacije, privučene globalno širećim američkim sportskim i digitalnim medijima zabave, nastave da prihvataju fudbal kao najomiljeniji sport na svijetu. A sve se to može postići samo takmičenjima koja omogućavaju najboljim igračima svijeta da se takmiče tokom cijele sezone uz uzbudljive mečeve, od početka do kraja.
7. Poboljšajte iskustvo navijača: Fudbal je suštinski popularan sport, a dijalog sa navijačima i nezavisnim grupama navijača je od suštinskog značaja za razmijenu ideja koje mogu poboljšati iskustvo navijača. Trebalo bi preduzeti dodatne mjere kako bi se navijačima olakšalo gostovanje. Takođe bi trebalo uspostaviti standarde sa ciljem regulisanja kvaliteta stadiona i druge fudbalske infrastrukture, čime bi se poboljšalo živo fudbalsko iskustvo.
8. Razvijanje i finansiranje ženskog fudbala: Neophodno je promovisati i razvijati ženski fudbal, podizati njegov profil i stavljati ga u centar pažnje zajedno sa muškim takmičenjima. Da bi se postigao ovaj cilj, trebalo bi značajno proširiti sredstva iz evropskih takmičenja ženskih klubova. Ulaganja u ženski fudbal treba da budu usmijerena i na profesionalni nivo i na razvoj osnovnog fudbala.
9. Značajno povećati solidarnost: Solidarnost prema osnovnom fudbalu je suštinski stub evropskog fudbala i trebalo bi da se značajno poveća u odnosu na sadašnji nivo. Kako je najavljeno, doprinos od minimum 400 miliona evra godišnje za solidarnost, klubove koji ne učestvuju u takmičenju i društvene svrhe – odnosno više nego duplo veći doprinos sadašnjih evropskih klupskih takmičenja – trebalo bi da pomogne ostvarenju ovog cilja. Transparentnost u upravljanju takođe treba da bude garantovana kroz nadzor nezavisnih organa koji javno i periodično izvještavaju o destinaciji sredstava i njihovom uticaju.
10. Poštovanje vrijednosti i propisa Evropske unije: Igrači u evropskom fudbalu treba da se pridržavaju vrijednosti, pravila i osnovnih sloboda Evropske unije. Iz tog razloga, nijedan evropski klub ne bi trebalo da bude primoran da se pokori sistemima za rešavanje sukoba van Evropske unije i njene vladavine prava. Nadležnost sportske arbitraže treba da bude striktno ograničena na pitanja sportske prirode, a svako pitanje druge pravne prirode treba da se rešava u odgovarajućem forumu za nju. I u svim slučajevima, pod krajnjim nadzorom pravosudnog sistema Evropske unije.
