Nakon više od decenije u Srbiji će ponovo da zaigra jedan od najboljih vaterpolista svih vremena Andrija Prlainović.
On je od 2020. godine član francuskog Marseja, a u srpski vaterpolo se vraća nakon 2014. godine kada je napustio Crvenu zvezdu, a od naredne sezone će da igra za Radnički.
Iako će u aprilu da napuni 38 godina ne odustaje od vaterpola, ali u intervjuu za MeridianSportBH ističe da već razmišlja o penziji.
“Razmišljam o penziji. Produžavam karijeru godinu za godinu. Prošle godine sam se dogovorio na godinu sa Marsejom. Sada na godinu dana idem u Kragujevac i vidjećemo da li je to posljednja sezona ili ne. Osjećam se odlično i dalje. Trenutno sam najkorisniji u bazenu. Imam planova i radim neke stvari pored vaterpola. Razmišljam šta raditi o tome kad ne budem igrač. Spokojan sam, nisam uplašen. Uživam i dalje u vaterpolu i kao što sam rekao tu sam najkorisniji” – rekao nam je na početku razgovora legendarni vaterpolista.
On će na kraju ove sezone završiti petogodišnju avanturu za Marsejom, a ima i novogodišnju želju.
“Želja je da ove godine odemo na fajnal for. Ovo je četvrti put u pet sezona da smo u najboljih osam u Evropi. Svima je želja, pa i meni koji ove sezone završavam priču u Marseju da to uradimo. Prošao sam dosta interesantnih perioda tokom ovih pet sezona i bila bi to kruna velikog rada koji je uložen. Velika bi mi satisfakcija bila da odemo na fajnal for ove godine” – jasan je Prlainović koji je sa četiri kluba pet puta bio prvak Starog kontinenta.
Osvojio je “more” medalja sa reprezentacijom Srbije i malo je nedostajalo da bude dio tima koji je osvojio zlato na Olimpijskim igrama u Parizu. Razmišljao je da se vrati u nacionalni tim, ali…
“Razmišljao sam, ali sam odlučio da se ne vratim i mislim da je ispalo bolje. Ne može bolje od olimpijskog zlata tako da je ispalo dobro za sve. Pitanje je šta bi bilo da sam se vratio. Na kraju je presudila želja da budem više sa porodicom i da to ljeto budem sa njima. To za mene nema cijenu. Dosta toga mi se skupilo kroz reprezentativne nastupe, dosta odsustva i dosta propuštenih trenutaka sa njima. Tako da je to presudilo da se na kraju ne vratim. Hvala bogu ispalo je da bolje ne može” – naglasio je on za naš portal.
Zlato je osvojeno nakon nekoliko sušnih godina za vaterpolo reprezentaciju Srbije i nametnulo se pitanje da li je ovo prilika da se krene u novu žetvu medalja.
“Ne znam da li znači novu žetvu medalja. Nisam siguran da to treba biti glavni cilj. Treba poraditi na jačanju klubova u Srbiji. U dosta su lošem stanju i tu mislim prije svega na Partizan i Vojvodinu koji su nekada bili rasadnici mladih igrača i reprezentativaca. Dali su najviše reprezentativaca u posljednjih 20 godina. I tu je veliki nedostatak za srpski vaterpolo što su ta dva kluba daleko od onoga što su bili i daleko ispod nivoa na kojem su nekada bili. Muče se sa finasijama. Tu ima i dosta drugih klubova, osim Radničkog, Šapca i Novog Beograda koji se pojavio skoro. Dosta problema ima. Medalje će doći kada se to riješi i ako se radi kako treba. Uvijek ćemo jurišati na najviši plasman, ali krajnje vrijeme je da se svi uozbilje i prave planove šta poslije Igara u Los Anđelesu jer, ipak, će to biti veliki presjek. Većina igrača koji su igrali u Parizu vjerovatno više neće igrati za reprezentaciju nakon Los Anđelesa. Nadam se da već sada nije kasno da mislimo šta ćemo poslije” – više nego jasan je sjajni vaterpolista.
Spomenuo je Partizan u kojem je igrao i sa kojim je bio prvak Evrope, ali je istakao da se ne vidi ponovo u kapici ovog trofejnog kluba. Ne vidi se u klubu čak ni kada završi karijeru.
“Ne vidim sebe u Partizanu. Tu je uključen Filip Filipović. Tu sam da pomognem ako treba, ali ne vidim sebe baš unutra u klubu” – zaključio je Andrija Prlainović u intervjuu za MeridianSportBH.
On je još imao poruku za sve mlade vaterpoliste koji tek treba da zasijaju na pravi način.
“Da žive sportski, da paze svoje tijelio i zdravlje. Da paze na san i da čitaju knjige da ne budu limitirani” – istakao je.
