Povremeni reprezentativac BiH Renato Gojković ovog septembra je potpisao za Makabi Petah Tikvu, a ovog leta je imao veliki broj ponuda.
Prvenstvo Izreala se igra iako je stanje u ovoj zemlji daleko od idealnog s obzirom na ratne sukobe.
“Bilo je svega ovoga ljeta oko pronalaska novog kluba. Odbio sam nekoliko ponuda, čekajući neku pravu. I onda sam se uplašio da ću ostati bez kluba” – rekao je na početku razgovora za Sportske Renato Gojković.
On je zatim nastavio.
“Rizikovao sam dosta čekajući da se javi klub koji će zadovoljiti moje ambicije, kako finansijske, tako i takmičarske. Zanimalo me je da idem na veći nivo. Prvo sam imao ponudu iz Kine, ali ja sam htio u Evropu. Igrao sam za reprezentaciju, iza sebe sam imao dobru sezonu u ruskoj ligi. Odbijao sam neke opcije koje mi se nisu sviđale“ – istakao je on.
Bilo je tu ponuda iz Saudijske Arabije, Kine, Irana, Turske… Gojković je bio blizu Saudijske Arabije, ali…
“Bila je to dobra opcija. Dobio sam dobru ponudu, ali taj posao je trebalo odobriti Ministarstvo sporta Saudijske Arabije. Dok sam čekao odobrenje odbijao sam neke druge prilike. Agent me je ubjeđivao da sačekam, i ja sam čekao. Odjednom dolazi informacija da ministarstvo neće finansirati nekoliko klubova, tako da sam ušao u septembar opet bez kluba. Javljali su mi se sa Kipra, iz Rusije, imao sam pozive iz Irana i Turske” – izjavio je defanzivac.
Makabi Petah Tikva je i ranije bio opcija, ali je dogovor pao tek u septembru.
“Došao je 10. septembar, moj rođendan, uhvatila me je panika, jer nemam kluba i tada sam konačno shvatio da želim da igram. Nisam želio da rizikujem da odem u zimu. Ko zna kako bih se vratio u ritam. Odlučio sam da potpišem do kraja sezone“ – rekao je on i nastavio:
“Ovdje su ljudi navikli na neke stvari koje su meni nenormalne. Sirene, uzbuna, opasnost od bombardovanja… Ja sam u gradu dvadesetak kilometara udaljenom od Tel Aviva. Lijepo mi je, dobra klima, fin grad, ali ono što je problem su ratna dejstva. Neugodno je moram da priznam. Porodica nije sa mnom. Kada je Iran napao, bio sam na treningu. Prekinut je i svi smo morali u sklonište. Svaki trening centar ima sklonište. Ne znam kako će biti dalje, ali sigurno da ću dobro razmisliti da li ću ostati ako se stvari pogoršaju i ako sigurnost bude upitna. Ovdje, u Izraelu, svaki stan ima tzv. sigurnosnu sobu, upravo za slučajeve kada je neposredna opasnost od bombardovanja, ali opet postoji strah“.
S obzirom da je nakon odlaska iz Rusije dugo bio bez kluba nije ga bilo ni na spisku reprezentacije BiH.
“Iskreno, nisam očekivao poziv za Englesku i Italiju, jer nisam igrao u klubu. Orenburg je odlučio da mi uskrati mjesto u ekipi jer nisam produžio ugovor. Možda sam očekivao neki kontakt, ali nisam ljut. Ne zamjeram nikome. Pratio sam sve utakmice, ali nemam poptuni uvid u to šta se dešava. Vidim da nemamo rezultat, ali koliko mogu primjetiti vidi se pomak u igri. Čitam i dosta kritika na društvenim mrežama, ali smatram da stručnom štabu treba dati vremena, jer ne postiže se rezultat tako lako. Zanemaruje se i jedna važna činjenica, a to je da igramo u A diviziji, gdje su realno vrlo jake reprezentacije, redom bolje od nas. Niko ne može očekivati da pobjedimo Holandiju i Njemačku. Jeste, mogli smo dobiti Mađarsku u Zenici, možda smo tu trebali izvući bolji rezultat, ali kad se neke stvari poklope, onda doživiš poraz” – istakao je Gojković koji se osvrnuo na dešavanja oko Anela Ahmedhodžića i Denisa Hadžikadunića:
“Odlični igrači i jedan i drugi. Anela ne poznajem toliko dobro kao osobu, a s Denisom sam bio cimer. Sjajan dečko, vrlo pozitivna osoba. Kao igrač ne treba trošiti riječi. Igra u HSV-u, u kvalitetnoj ligi. Žao mi je što se to desilo sa Anelom. Žao mi je i Denisa, nadam se da će se vratiti u reprezentaciju. Mislim da je Anelov slučaj dobio previše publiciteta, da to nije trebalo tako raditi, da se miješaju svi. Možda bi sve ispalo drugačije da se razgovaralo iza zatvorenih vrata, da informacije ne cure u javnost. Ovako, ispalo je najgore i za njega i za reprezentaciju. Iskreno vjerujem da će se Hadžikadunić vratiti, jer je odličan igrač i njemu je mjesto u reprezentaciji“.
Na kraju razgovora Gojković je podvukao.
“Ne odobravam nikako da se agenti, porodice, prijatelji upliću, da komentarišu nečije neigranje i status u reprezentaciji. To nije u redu. Meni neće pomoći ni moja žena, ni brat, rođak ili prijatelj. Pomoći će mi samo trening i otvoreni razgovor sa trenerom ako ima neki problem. Zato smatram da se sa Anelom i Denisom trebalo možda više razgovarati direktno, jer smo svi odrasli ljudi” – zaključio je Renato Gojković.
