Na prepunoj sarajevskoj “Grbavici”, Velež je sinoć porazio atinski AEK sa 2:1 i tako došao u situaciju da u Grčku putuje sa realnim šansama da se izbori za nastup u trećem kolu kvalifikacija za Ligu konferencija.
Nakon 33 godine, Velež se vratio u evropska takmičenja i to na kakav način. “Rođeni” su prvo dva puta porazili Kolerajn, da bi sinoć mimo svih očekivanja savladali mnogo skuplji i “samo na papiru” kvalitetniji AEK.
Realno gledano, Feđa Dudić i njegovi izabranici nisu imali sreće na žrijebu. Pored AEK-a, potencijalni rivali su bili još Karabag, Krajova, Slovačko i Ararat, te se može konstatovati da su izvukli ubjedljivog najtežeg potencijalnog rivala. Ipak, nije ih to previše brinulo, štaviše… Dolazak takvog protivnika je mogao samo dodatno da poveća motivaciju i tako je i bilo.
Za “naše” klubove je nekako karakteristično godinama unazad da sami sebe potcjenjuju u evropskim kvalifikacijama. Protivnici poput BATE Borisova, Kluža, Legije, pa i Seltika, predstavljaju se javnosti kao da su evropski giganti u rangu Barselone i Real Madrida, te da protiv njih nema šta da se traži.
U medijima će uvijek biti takvih natpisa, međutim nedopustivo je da igrači i treneri veličaju svoje rivale onako kako se to kod nas često čini. Uopšte nije sporno da su navedeni klubovi na većem individualnom nivou, ali to nije nešto što u fudbalu svaki put pravi razliku.
Možda je recimo upravo taj stav iz prvog poluvremena u Rumuniji koštao Borac prolaska dalje protiv Kluža, pogotovo ako se pogleda kako je izgledao revanš u Banjaluci. Kada su crveno-plavi shvatili da ne igraju protiv svemiraca nego protiv tima sa kojim se može igrati, na semaforu je pisalo za 2:0 za domaće.
Od pomoći nisu bile ni izjave aktera, pošto smo uporno slušali kako je Kluž ekipa koja je porazila Romu prošle godine, iako to uopšte nije tačan podatak pošto je rumunski šampion u dva odigrana meča sa Rimljanima izgubio ukupno 7:0.
Ništa drugačije nije bilo ni sa ostalim klubovima iz Bosne i Hercegovine ranijih godina. Skoro svaki put kada se izvuče iole zvučnije ime na žrijebu, počinju pamfleti o tome kako se igra protiv ekipe koja je porazila tog i tog u nekoj od prethodnih sezona. Iz nekog razloga, ne vjeruje se u vlastite sposobnosti i mogućnosti.
Za razliku od svih tih šablonskih izjava koje slušamo kada igraju klubovi iz Bosne i Hercegovine u Evropi, pred duel Veleža i AEK-a, čuli smo jedno sasvim drugačije razmišljanje trenera Dudića.
Šef stručnog štaba Veleža je rekao nekoliko bitnih i ono još važnije, ispravnih stvari pred duel sa klubom iz Atine. Duel protiv AEK-a je bio nagrada za sve igrače “Rođenih”, jer ne postoji ništa ljepše od toga da igraš protiv renomiranog evropskog protivnika na stadionu ispunjenim svojim navijačima.
Dudić nije želio da priča ni o kakvim hvalospjevima o AEK-u, jer za tim jednostavno nije bilo potrebe, a kako je i sam rekao: “Ako bi počeli o njima pričati, onda bi ispalo da nemamo nikakve šanse”.
Ne treba biti naročit fudbalski poznavalac, pa da se zaključi kako AEK na vjerovatno svakoj poziciji u timu ima individualno kvalitetnije pojedince od Veleža. Tom logikom i matematikom, klub iz Mostara nije trebalo da ima nikakve šanse… Ipak, fudbal je timska igra, a matematika i logika stanuju na nekim drugim adresama, osim ako ih se svjesno ne pusti u sopstveno dvorište i na vlastitu štetu.
Na ruku Veležu nije išlo ni to što su nastupili bez dva izuzetno bitna igrača. Kapiten Denis Zvonić i jedan od najboljih pojedinaca Samir Radovac nisu bili u stanju da pomognu saigračima, ali ni to nije spriječilo Mostarce da ostvare veliki trijumf, jer su prvenstveno vjerovali u svoje mogućnosti i nisu se uplašili “strašnog rivala”.
Možda i najbitnija izjava na pres konferenciji pred meč je bila ona u kojoj je Dudić na pitanje novinara MeridianSportBH-a kakvu utakmicu priželjkuje rekao sljedeće:
“Otvorenu utakmicu… Ako bi igrao zatvoreno, rekao bih sebi poslije da smo mogli, a nismo… Ako odigraš odbrambeno i zatvoriš se, primićeš gol kad tad. Nisam kao trener bio učesnik velikih utakmica, ali sam gledao u Evropi Sarajevo, Željezničar, Zrinjski… I kad smo god igrali sa malo jačim protivnikom, ulazili smo sa previše poštovanja i onda nam bude žao što nismo igrali otvorenije. Probaćemo igrati svoju igru, istina je da se pita i protivnik, ali da ćemo izaći hrabro, to će sigurno biti tako i to će publika da vidi”.
Sam pristup utakmici i ono što je Dudić najavio, desilo se na terenu. U dresu AEK-a nismo vidjeli nikakve zelene vanzemaljce, a Velež je izašao otvoreno sa željom da se nadigrava. Sa takvim mentalitetom i pristupom, nije ih poremetio ni rani pogodak gostiju u 12. minutu.
Nešto više od 60 sekundi kasnije, Omar Pršeš je zabio spektakularan gol, jedan od najljepših gledajući sve mečeve sinoć odigrane u okviru 2. kola kvalifikacija za Ligu konferencija.
Velež je izašao hrabro, Velež je igrao svoju igru, Velež je bio bolji na terenu od AEK-a i Velež je zasluženo pobijedio zahvaljujući pogotku Dženana Zajmovića početkom drugog poluvremena.
Kako god da se odigra revanš u Atini, Velež i njegovi navijači moraju biti srećni i zadovoljni na osnovu onoga što je sinoć viđeno. Jedan bosanskohercegovački klub je u potpunosti nadigrao na papiru dosta kvalitetnijeg rivala, sa renomiranim regionalnim trenerom Vladanom Milojevićem.
Preduslov za sve to je vjerovanje u sopstvene mogućnosti, pa čak i onda kada to možda nije realno. Vjera u sebe i svoj tim je nešto što je neophodno kako bi porazio na papiru boljeg od sebe. Nije dovoljno da vjeruje pojedinac ili nekoliko igrača, to moraju da čine svi, počevši od trenera, kapitena i svih onih čiji glas se daleko čuje.
U tom segmentu, Velež je očitao lekciju svim klubovima u Bosni i Hercegovini. Nema sumnje da će oni i u glavni grad Grčke otići sa idejom da eliminišu AEK i prođu u 3. kolo kvalifikacija za Ligu konferencija. Da će biti jednostavno, sigurno neće. Da je AEK i dalje favorit za prolazak, sigurno jeste.
Ipak, ne pobjeđuju i ne prolaze dalje uvijek oni za koje papir, bukmejkeri i mediji kažu da su bolji. A iako ispadne ili eventualno doživi rezultatsku katastrofu sljedećeg četvrtka, Veležu i njegovim navijačima niko ne može oduzeti tu sarajevsku noć 22. jula 2021. godine.
Piše: Miroslav Dragoljević
bRAto
Naš je Duda Alex Ferguson